Француска

**-{Republique Française}-**
***Република Француска***

	France_coa.png
(Застава)	(Грб)

Национални мото:
Слобода, једнакост и братство
(На француском: Liberté, Égalité, Fraternité) LocationFrance.png Службени језик француски Главни град
Париз
48° 49' N, 2° 29' E Председник Републике Жак Ширак Председник Владе Доминик де Вилпен Површина
- Укупно
- % воде 41. на свету
675 417 ¹ км²
0,26% Становништво
- Укупно
- Густина насељености 21. на свету
62 169 837 ²
92,04 људи/км² Независност
Франачка краљевина
Верданским уговором
486
843 Валута Евро (EUR) Временска зона UTC +1 (лети +2) Државна химна "Марсељеза “
(La Marseillaise) Интернет домен .fr Позивни телефонски број +33 ¹547 030 у метрополи
²59 765 983 метрополи Република Француска (службено République française, französische Republik, скраћено La France) је демократска држава Западне Европе. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Француској припадају и неке прекоморске територије као што су: Св. Мартин (део Кариба), Француска Гвајана (део Јужне Америке), нека острва у Индијском океану и Пацифику.

Француска је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Географија

Француска има површину од 543.965 km². На северу и западу су претежно равнице и блага узвишења, а остали део земље је брдовит. Најважније планине су Пиринеји на југозападу и Централни масиви и Алпи на југу. Највиши врх Француске, истовремено и Европе, је Мон Блан (4.808 м), а због свог специфичног изгледа шестоугла французи га називају и l'Hexagone.

Највећи и најважнији градови су Париз (регија Паришка регија) са око 12 милиона становника, затим Марсеј, Лил и Лион који имају око милион становника.

Становништво

По процени од 1. јануара 2004. број становника укључујући и прекоморске области износи око 61,9 милиона. По броју становника Француска заузима друго место у Европској Унији (после Немачке) и чини 13 % становништва ове организације.

Године 2003. родило се 792.600, а умрло 560.300 људи. Када је 2004. вршен попис 16,2 % становништва је било старије од 65 и 25,3 % млађе од 20 година, док је 1994. 14,6 % становништва било изнад 65 и 26,7 % испод 20 година.

У 2003. години склопљено је 280.300 бракова, што је 6000 мање него 2002. У просеку мушкарци су имали 30,4, а жене 28,3 године. Мушкарци у Француској живе у просеку 76,7, а жене 83,8 година. Departments of France.png

Етничке групе

Французи
Бретонци
Баски
Италијани (искључиво са Корзике)
Немци
Фламанци
Арапа (4,5 милиона)
Окситанци
Каталонци
Јевреји
Португалци
остале етничке групе из Источне Европе и Африке

Религија

Француска званично не пописује становништво по вероисповести, тако да нема званичних података. У Француској је законом регулисано признавање религијских заједница и забрањивање рада непризнатих због погубних деловања. Тако је званично признато: хришћанство (римокатолици, протестанти и православни), ислам и јудаизам. Остале групације се сматрају недозвољеним али се забрањеује рад само онима које су испуниле „10 услова“.

Незванично у Француској 85 % француза припада римокатоличкој цркви (око 51 милион од којих су тек 7 % практиканти), око 8 % су муслиманске вероисповести (око 4,8 милиона). У мањини се налазе припадници протестантске и јеврејске заједнице и они чине 3 % становништва, док 2 % људи чине друге вероисповести, а 2 % људи чине атеисти. Према испитивањима по узорку института ЦСА, 2004. године над узорком од 18 068 француза се изјанило: 64,3 % као римокатолици, а 27 % као неверујући. Испитивање које је извршио ИФОП 2004. године даје податак да се 44 % људи изјаснило да не верује у Бога.

Језици

Поред службеног језика, француског, постоје још многе друге мање групе језика, а то су: бретонски, немачки (неки дијалекти), фламански (на граници са Белгијом), баскијски (у централним и источним Пиринејима), каталонски, окситански, италијански ...

Историја

Током Француске револуције 1789. срушено је скоро 1.200 година монархије. У Првом и Другом светском рату Француска је била главни противник Немачке. Након Другог светског рата изгубила је велике колоније, Вијетнам и Алжир.

Политика

Француска је демократска република на челу са председником, кога бира народ. Парламент се састоји из Народне скупштине (Assemblée Nationale) која броји 578 чланова и Сената сачињеног од 331 особе.

Школство

Као и у скоро свим осталим европским земљама школовање је обавезно. Деца могу похађати наставу у школама, код куће или учити самостално. За сада има око 10.000 деце и младих која не похађају ни један од наведених видова наставе. Школство Француске подељено је на предшколско (Maternelle), основну школу (école élémentaire), остале школе (collège, lycée), средњу школу и факултет.

Медији

Најважнији француски штампани медији су дневне новине. Најпознатије су: Le Monde и Libération (око 500.000 примерака), Le Figaro (конзервативне, 450.000 примерака), Les Echos и La Tribune (привредне, између 125.000 и 180.000 примерака), L'Humanité (74.000 примерака), La Croix (католичке, 114.000 примерака), L'Equipe (спортске, 485.000 примерака), France soir.

Најважније недељни магазини су: Le Nouvel Observateur , (400.000 примерака), L'Express (400.000 примерака), Le Point (400.000 примерака), L'événement du Jeudi. Такође су познати регионалне новине Ouest Francе.

Најважнији ТВ медији су: TF1, France 2, France 3, Canal Plus, France 5/Arte, M6.

Види још

Француски владари

Спољашње везе

France - Directory in English

Француска | НАТО

Gourt Home::Gourt :: Француска