Ткиво представљају скуп ћелија које су једнаке по морфолошким (grč. morpha = облик) и физиолошким особинама и имају заједничко порекло и функцију.
Сва ткива се састоје од:
Ткива се, према грађи и функцији коју обављају, деле на:
У клицама биљака се формирају две основне различите групе ткива: прва, ћелије на врховима изданака и корена, одговорна за раст, чијом деобом настају ћелије свих осталих ткива - творна или меристемска ткива, и друга, коју изграђују диференциране ћелије (које су стекле свој коначан облик и величину, као и улогу) које имају посебну функцију и привремено су или трајно изгубиле способност деобе - трајна ткива.
Према пореклу, творна ткива могу бити примарна и секундарна. Примарна творна ткива су она чије су ћелије настале директном деобом ембрионалних ћелија. Секундарна творна ткива граде ћелије које су способност да се деле стекле накнадно (секундарно). Према положају у биљци, творна ткива могу бити вршна или апикална, бочна или латерална, уметнута или интеркаларна и творна ткива рана или трауматична.
Вршна творна ткива се налазе на врховима (крајевима) изданака и коренова и деобом ћелија дају "материјал" за раст тела у дужину.
Бочна творна ткива се налазе у зони паралелној са страном - боком стабла или корена. У бочна ткива спадају камбијум и фелоген. Активношћу камбијума стабло и корен се дебљају (крећу се у ширину).
Уметнуто творно ткиво се налази "уметнуто" између трајних ткива.
Творна ткива рана настају на повређеним местима биљака. Она стварају творевину, масу ћелија звану калус, којом се рана затвара и тиме спречава сушење и продор микроорганизама. Калус може да образује било која жива ћелија.
Тъкан (биология) | Pletivo | Væv | Gewebe (Biologie) | Biological tissue | Histo | Tejido biológico | Kude | Tissu biologique | רקמת תאים | Vefur | Tessuto (biologia) | 組織 (生物学) | Tevînek | Audinys | Ткиво | Tisu biologi | Weefsel (biologie) | Tkanka | Tecido (histologia) | Tissue (biological) | Vävnad | திசு | Doku (biyoloji) | Mô | Texhou | 组织 (生物学)