article

За остале употребе погледајте Сава
Sava i Dunav.jpg Река Сава је 940 километара дуга ријека у југоисточној Европи. Настаје спајањем ријека Сава долинка (извире на Крањској гори и спушта се Караванкама и Јулијским алпама на југоисток) и Сава бохињска (извире јужно од Триглава) код Радовљице и тече на југоисток поред Крања, након 300 километара кроз Загреб главни град Хрватске. Великим својим дијелом је погранична ријека између Хрватске и Босне и Херцеговине. У Дунав се улива у Београду, главном граду Србије. За ријечне бродове, Сава је пловна од Сиска до Београда.

Подручје лијево и десно од Саве се назива Посавина.

Порекло хидронима


Река Сава је пробила свој данашњи коридор, свладавши баријеру код Подсуседа, отприлике пре десет хиљада година, или још једноставније речено на самом крају последњег леденог доба. Тада се, некада дугачки и јединствени масив раздвојио на три мање географске целине: Самоборско горје, Медведницу и Калник. Од тог времена до данас Сава је наталожила огромне количине шљунка и песка целом својом долином, а понегде је дебљина таквих наслага и до четрдесетак метара. Није довољно јасно писање неких античких аутора да се Дунав преко Саве повезује (спај, улива) са Јадранским морем.

Сава (осн. σα, σως ѕa, sos - јак, снажан, сигуран), што је карактеристика ове велике реке. Са суфиксом -ава, Сава је снажна река која богу Зевсу (Дунаву) налива нектар и храни га амброзијом, да би био бесмртан и натприродан. Од хидронима Сава води порекло и име Сабазиос (Σαβαζιος), са Саве. У митологији, Сабазије је трачко-фрижанско божанство. Његов отац је Зевс, који се у виду змије сјединио са Персефоном, Хадовом женом у његовим дворима крај реке Стига. Бога Сабазија славили су оргијастички људи, налик на Диониса, посебно жене из простог народа. Његово име поистовећује се са данашњим градом који се зове Шабац. Први пут се име Шабац помиње у петнаестом веку, у летопису који је сачуван из 1476. године. Ту стоји да се Шабац раније звао Заслон, што би значило заклон, по имену неког брега, где је била првобитна локација града. Има тврдњи, да се име Шабац помиње и раније, још 1074. године. Постоје теорије даје име везано за реку Саву, која се и латински звала Sava, те многи сматрају да би се пре требало звати Sabacium. По неким ауторима се сматра да је Грчког порекла, јер Грци Саву зову Saba, па отуда Sabac, Šabas, Šabac. По нашем мишљењу назив града потиче из палеоглосологије Балкана, од назива реке Саве и бога Сабазија.

O реци


Највеће притоке су Мирна, Крка, Купа, Oрљава, Босут, Уна, Врбас, Босна, Дрина и Колубара. Значајни градови на току Саве су Крањ, Радече, Кршко, Брежице у Словенији, Загреб, Сисак, Славонски Брод, Жупања у Хрватској, Босански Брод, Босански Шамац, Брчко у Босни и Херцеговини и Сремска Митровица, Шабац и Београд у Србији. Површина слива Саве је 95720 квадратних километара.

Реке Србије | Реке Босне и Херцеговине | Реке Словеније | Реке Хрватске

نهر سافا | Sava | Sava | Sáva | Save | Sava | Sava (rivero) | Sava | Save (Danube) | Sava | Száva | Sava (fiume) | サヴァ川 | Sava | Sava (rivier) | Sava | Sawa (rzeka) | Rio Sava | Сава (река) | Sáva | Sava | Sava

 

This article is licensed under the GNU Free Documentation License. It uses material from the "Сава (река)".

Home Pageartsbusinesscomputersgameshealthhospitalshomekids & teensnewsphysiciansrecreationreferenceregionalscienceshoppingsocietysportsworld