Raj.jpg РАЈ (гр. παραδεισος, лат. paradisus, слов. рај): У библијском смислу, место где обитава Бог (Пост. 3,8) и у које је уведен први човек: "И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи" (Пост. 2,8). Рај означава не само сферу и заједницу Божију у којој се човек налазио на почетку стварања, него и стање у којем ће човек, на крају творевине, учествовати у божанском животу; дакле означава вечну славу или Царство Божије.
По есхатолошком смислу рај је једнак са "парусијом", то јест са присуством прослављеног Господа (Матеј 24,30; 26,64; Откр. 1,7). Појам раја обухвата две тесно повезане ситуације у којима се Црква налази у историји: