Пунски ратови

Пунски ратови су серија ратова између Картагине и Римске Републике. Серија ратова између Рима и Картагине позната је под називом Пунски ратови, због латинског назива за становнике Картагине: Puni.

Основни узрок пунских ратова је био сукоб интереса две силе које су се шириле медитеранским простором: Картагине и Римске Републике. Римљани су били посебно заинтересирани за ширење на Сицилију, која је била под контролом Картагине. На почетку ратова Картагина је била доминантна сила западног Медитерана са огромним поморским искуством и територијама углавном уз море. Рим је био сила ограничена на Апенинско полуострво.

На крају пунских ратова, после погибије стотина хиљада војника са обе стране Рим осваја Картагину и потпуно уништава град и постаје најјача сила западног Медитерана. Завршетком Македонских ратова ( који су били у време пунских ратова ) и победом над Антиохом III 188. пне. на истоку, Рим постаје доминантна медитеранска сила и најјача земља света.

Први пунски рат (264. пне. - 241. пне. ) водио се на Сицилији и Африци, а углавном је био поморски рат. Рим је победио и освојио је Сицилију. Рат је био дестабилизирајући за Картагину, тако да неколико година после краја тог рата губи Сардинију и Корзику, јер је на властитом тлу била заузета Плаћеничким ратом.

Други пунски рат (218. пне. - 202. пне. ) чувен је по Ханибаловом преласку Алпа. Ханибал је извршио инвазију Италије са севера и победио је Римљане у неколико битака, али никад није успео да изазове раздор између Рима и његових савезника. Битке су се одвијале и у Шпанији и Сицилији. На крају Римљани се искрцавају у Африци и побеђују у бици код Заме. Картагина је и у том рату изгубила и територије и моћ.

Трећи пунски рат је представљао опсаду Картагине од 149. пне. до пролећа 146. пне. . Рат завршава уништењем Картагине.

Види још

Karthago.JPG

Антички Рим | Римска Република Античке битке | Ратови у Антици

Gourt Home::Gourt :: Пунски ратови

Види још