Протеин

Протеин је реч која потиче из грчког језика у коме има значење први, заузимам прво место. У природним наукама означава најширу класу биолошких макромолекула који су укључени у практично све биолошке појаве.

У хемијском смислу протеин је полимер састављен од аминокиселина међусобно везаних пептидним везама. Постоји још једна класа полимера састављена од аминокиселина везаних пептидним везама и назива се полипептиди. Разлика између протеина и полипептида се не може принципски поставити већ је она вештачка и према договору се полимер чија је молекулска маса већа од 10⁴ далтона сматра протеином, док се полимер мање масе сматра полипептидом. Ова класификација се опрадава чињеницом да молекули масе веће од 10⁴ не могу да прођу кроз целофанску мембрану која се користи за дијализу.

Протеини улазе у састав бројних биомолекула који се групишу у следеће класе:

Структура

Протеини настају формирањем ланаца у чији састав улази 20 аминокиселина које се називају протеиногеничне или стандардне аминокиселине. Протеини су велики молекули чија маса може достићи и вредности од неколико милиона далтона а структура може обухватити и непротеинске молекуле. У том смислу разликујемо протеине састављене од аминокиселина и тзв. хетеропротеине састављене од чисто протеинског дела који се назива апопротеин и простетичне групе:

Хетеропротеин = апопротеин + простетична група

Оно што протеине чини посебним јесу стадијуми више организације молекула које настају специфичним везивањем ланаца аминокиселина која могу бити:

Примарна
Секундарна
Терцијарна
Квартерна

Примарна структура

Примарна структура је линијског типа и огледа се у распореду или секвенци или редоследу везивања аминокиселина у протеински ланац а њихов број може достићи и неколико стотина. Овај распоред је генски одређен и одређује функцију протеина а компаративна биохемија показује да секвенца аминокиселина открива и еволутивни стадијум протеина па и врсте организма у чији састав улазе.

Секундарна структура

Секундарна структура је просторна а настаје тако што се од ланца аминокиселина стварају структуре α-хеликса или β-набране структуре.

Терцијарна структура

Терцијарна структура настаје комбиновањем α-хеликса и β-набраних структура у ланце који се савијају у тродимензионалне глобуле које се нпр. могу уочити код миоглобина и хемоглобина.

Квартерна структура

Највиши тип организације молекула протеина настаје агломерацијом више глобула у квартерну структуру какву срећемо код хемоглобина.

Функција

Протеини, зависно о својој грађи, проводе читав низ различитих активности унутар организма. Први и основни задатак протеина је њихова неопходност у процесу раста и развоја. За било који део нашег тела који пролази кроз процес раста или регенерације, стварају се нове телесне станице, које требају протеине за своју изградњу и успостављање одговарајуће функције. У зависности о доби и полу потребе за беланчевинама се знатно мењају.

Други велики задатак протеина је надомештавање оштећених и одумрлих ћелија. Ћелије које требају уобичајени надоместак јесу између осталих: станице крви, бубрега, јетре, мишића, и наравно станице косе, нокти, зуби и кости.

Такође, оне су потребне телу како би могло створити читав низ ензима (молекуле које убрзавају биохемијске процесе и заслужне су за овакав облик живота какав ми познајемо) и хормона (молекуле које омогућују комуникацију и усклађивање биохемијских процеса између различитих ткива и органа) и противтела (молекуле које су производ имунолошког сустава орагнизма и одговорне су за обрану од страних материја, бактерија и вируса).

Протеини граде и велики део молекуле хемоглобина - материја која преноси кисеоник нашим телом и омогућује нам одвијање процеса дисања у свим станицама у којима се тај циклус одвија.

Беланчевине у прехрани

Протеини или беланчевине налазе се у разним врстама прехрамбених намирница. Може се готово рећи да су у већим или мањим количинама заступљени у свој храни осим у рафинираним шећерима и мастима. Храна животињског порекла попут меса, риба, јаја (белањак), млека, јогурта и сира добар су извор протеина у квалитативном и квантитативном смислу. Осим што садрже много протеина па су намирнице извор свих есенцијалних аминокиселина.

Биохемија | Органска једињења