Панонска низија

Панонска низија.jpgна поља у Панонској низији]] Панонска низија је равница у централној Европи.

Низија заузима северни равничарски део Србије и обухвата равницу Војводине (Срем, Банат, Бачка) и уски појас јужно од Дунава и Саве. Највећи део Панонске низије лежи испод 200 m надморске висине, а монотонију равнице ублажавају острвске планине, алувијалне равни, лесне заравни и пешчаре.

Положај

Pannonian_plain2.PNG Следеће државе обухватају Панонску низију:

Flag of Slovakia.svg Словачка

Острвске планине

Острвске планине представљају остатке спуштеног дијела старе масе тј. унутрашњих Динарида. Протежу се од запада према истоку. Изграђене су од стијена различите старости: палеозојских шкриљаца, мезозојског кречњака итд. Падине Фрушке горе и Вршаччких планина изграђени су од органских неогених седимената и плеистоцених наслага леса. Јављају се у Панонском басену, а то су сљедеће планине: Фрушка гора, Вршачке пнанине, Цер, Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Гледићке планине, Јухор.

Алувијалне равни

Алувијалне равни Дунава, Тисе, Мораве и Саве су карактеристичне за Панонски басен. То су најнижи и најмлађи облици рељефа ове регије Србије. Састоје се од ријечних наноса: глине, пијеска и леса. Обрасле су ритским шумама и трском. Због честог плављења у алувијалним равнима спроводе се процеси мелиорације.

Лесне заравни

Лесне заравни су еолски елементи рељефа у дну Панонског басена. Настале су током плеистоцена преносном снагом ветра. У Панонском басену Србије јавља се више лесних заравни. То су: Сремска (од Земуна до Вуковара, прекрива јужне падине Фрушке горе); Бачка (јужно од Бачке пјешчаре, између Дунава, Тисе и Бачких канала); Тителска (сјеверно од ушћа Тисе у Дунав); Банатска (са свих страна опкољава Банатску пешчару).

Пешчаре

Пешчаре су, као и лесне заравни, еолски елементи рељефа. Јављају се у Панонском басену. Настале су радом ветрова у плеистоцену. У њима се јавља недостатак воде. Јављају се пешчане дине, а песак је некада био покретан - "живи песак", а сада је умирен шумском и травном вегетацијом. Пешчаре у Србији су: Банатска (јужни Банат); Бачка (од Суботице до Баје, Сегедина и Будимпеште); Рамско-голубачка (испред улаза Дунава у Ђердап).

Регија Србије

Јужни обод Панонског басена у Србији протеже се од Дрине на Западу до Хомољских планина на истоку. У географској градњи доминирају језерски седименти неогене старости. Јужни обод Панонског басена има таласаст изглед, а главни облици рељефа су површи, брежуљци, ријечне долине и котлине, а издижу се и острвске планине (Цер, Влашић, Космај, Авала, Венчац, Гледићке планине, Јухор, Рудник).

Просторе данашњег Панонског басена некада је прекривао праокеан Тетис, чијим повлачењем је и настао Панонски басен. Повлачењем, Тетис је иза себе оставио јако плодно тло, па се због тога Панонски басен назива још и "Житницом Србије". За просторе ове регије карактеристичан је чернозем као врста земљишта. Међутим, јавља се и тзв. деградирани чернозем, као и плодно алувијално тло и гајњаче.

Привреда ове регије је добро развијена и као велики привредни центри јављају се Нови Сад, Суботица, Београд, Сомбор, Зрењанин итд. Због веома плодног тла добро је развијена пољопривреда, а највише се гаје од воћа: шљиве, јабуке, крушке, ораси, трешње, вишње, кајсије, брескве; од поврћа: купус, пасуљ, парадајз и паприка; од житарица: кукуруз, пшеница, раж, јечам; од индустријских биљака: сунцокрет, шећерна репа, хмељ, мак. Најзначајнија пољопривредна производња је производња винове лозе и производња вина.