Минхен

München
*Минхен*
Грб Минхена	Положај Минхена	- bgcolor="#FFFFFF"	Muenchen_Kleines_Stadtwappen.svg	Karte_muenchen_in_deutschland.png	-	Опште информације		- bgcolor="#FFFFFF"	Савезна држава	Баварска	- bgcolor="#FFFFFF"	Административни регион	Горња Баварска	- bgcolor="#FFFFFF"	Дистрикт	Урбани дистрикт	- bgcolor="#FFFFFF"	Становништво	1.280.982 NA (2005.)	- bgcolor="#FFFFFF"	Површина	310.46 km²	- bgcolor="#FFFFFF"	Надморска висина	519 m	- bgcolor="#FFFFFF"	Координате	48°08′ N 11°34′ E	- bgcolor="#FFFFFF"	Поштански бројеви	80000–81929	- bgcolor="#FFFFFF"	Број области	089	- bgcolor="#FFFFFF"	Регистарска ознака	М	- bgcolor="#FFFFFF"	Градоначелник	Кристиан Уде СПД	- bgcolor="#FFFFFF"	Интернет презентација	http://www.muenchen.de/

Минхен је главни град немачке покрајине Баварске. Након Берлина и Хамбурга, Минхен је трећи по величини град Немачке. Простире се на 310,46km² , и има 1.273.186 (31.12.2004)становника.

Кратка историја

minhen.jpg Први подаци о Минхену потичу из 6. века нове ере када су Баварци, племе Алемана, основали више насеобина на реци Изар. Место тих насеобина дан данас можемо препознати по наставку –инг, као што су делови Минхена: Швабинг,Аубинг,Сендлинг...Крајем 10. века и почетком 11. века монаси оснивају манастир који се звао Апуд Мунихен. Од тога потиче данашње име за овај град. 1158. године Хенрик Лав оснива град коме даје име Минхен. Краљевска породица Вителсбах 1180. проглашава Минхен за резиденцију краљевске породице. Већ 1390. године Минхен има око 10.000 становника. У 15. веку почиње процват Минхена док се у ренесанси и бароку граде многе грађевине које дан данас представљају најлепше споменике у Минхену. Најзначајнији владар, коме Минхен дугује данашњи изглед, је краљ Лудвиг Први (владао од 1825-1848). Он је Минхен уздигао до културне и духовне престонице Европе у то доба и спречио индустијализацију, зато дан данас Минхен представља један од ретких градова у Немачкој који је успео да фабрике удаљи од града. Након Првог светског рата долази до великих промена у Минхену када наступају глад и сиромаштво. Овакве корените промене су довеле до тога да Минхен постане центар Национал-Социјалиста. Адолф Хитлер 1923. предузима марш на Минхен, који бива брутално угушен од стране власти, али већ 10 година касније Минхен је у чврстим рукама "Фирера". У Другом светском рату Минхен је претрпео огромне штете а као доказ томе служи податак да је су неки делови града потпуно уништени а да је чак 70% зграда срушено. Почетком 1950. нагло долази до развоја Минхена и већ 1962. Минхен пробија Милионску границу. Међутим највећи напредак Минхен је остварио за време Олимпијских Игара 1972. као и за време Светског првенства у фудбалу 1974.

Географски положај

Минхен се налази на обалама реке Изар, на самим обронцима Алпа и на наморској висини од 530m. Пошто су се у старом и средњем веку овде укрштавали путеви од запада према истоку и од свера према југу Минхен је постао јако значајна раскрсница путева као и трговачки центар те регије. Захваљујући овом географском положају Минхен и дан данас представља важну раскрсницу путева како копнених тако и ваздушних.

Становништво

Подаци показују да Минхен (са околином) данас има око 2 милиона становника и тиме представља трећи по величини град у Немачкој иза Берлина и Хамбурга. Процењује се да у Минхену живи више од 400.000 странаца од којих најбројније мањине чине Турци,који се у Минхену познати као продавци бурека и пита и као власници оријенталних радњи, Италијани, који се баве махом увозом специјалитета из Италије, Југословени, верни сивој економији, као и Грци продавци гироса. Највише заступљена религија је Католичка(око 40% становника), коју следи Протестантска и Евангелистичка(30%) као и Муслиманска(10%). Оволико велики број странаца довео је до тога да Минхен поприми обележја једног космополитског града а да његови становници буду јако љубазни и гостопримиви према сваком. Нажалост велики број странаца довео је и до формирања делова града у којима искључиво живе мањине.

Архитектура града и Културно Историјски споменици

Архитектонску слику Минхена карактеришу више фаза од којих прва почиње већ 1294 године. Када је цар Лудвиг Први Минхену дао монопол над продајом соли почели су радови на зидинама како би се Минхен заштитио од напада разбојника и непријатеља. Тако Минхен добија прве зидине које су стајале до 18. века . Остаци ових зидина могу се дан данас видети на:

1. Тргу Сендлингер тор 1310. године су изграђене куле које су представљале капије-улаз у град као и осматрачницу 2. Тргу Исар Тор Када се град проширивао 1330. године Исартор је добио улогу источног улаза у град и ту се граде стражарске куле. Главни торањ је завршен 1337. 3. Тргу Карлстор( до 1761 Нојхаузер тор) Године 1302. је Карлстор саграђен као западни улаз у град.

Најстарија Црква у Минхену потиче из овог периода, Црква Светог Петра, међутим од старог изгледа цркве су остали само темељи док је остали део урађен у барокном стилу. Након више година стагнирања крајем почетком 15.века почиње архитектонски и уметнички успон Минхена. Архитекта Јоерг вон Халсбах почиње радове на Фрауенкирхе(женска црква) 1468. а завршава 1488. када Фрауенкирхе постаје црква са највећом халом у Немачкој. Фрауенкирхе данас представља заштитни знак Минхена са своја два 99m висока звоника, која су додата 1525. и 109m дугачком халом. Радови на старој градској скупштини су почели у истом периоду од истог архитекте а завршени су 1480 године. Нажалост већи део старе градске скупштине су уништене у пожару тако да се данас види само реконструкција која је завршена 1977.За време конфликта између Католичке цркве и Реформиста Мартина Лутера, кнез Вилхелм Пети је стао на страну Католичке цркве и постао центар контрареформе. Језуити који су тада дошли у град обележили су и архитетктуру тог времена и уз помоћ Вилхелмовог наследника Максимилиана гради се антикварница Резиденције(1569-1571) која представља најзначајнији споменик ренесансе северно од алпа. Цела резиденција породице Бителсбах завршена је тек 1610 и данас је једна од најлепших грађевина у Минхену. После опште пропасти Немачког царства за време тридесетогодишњег рата и заузимања Минхена од стране Густафа Адолфа краља Шведске, крајем 17.века архитекте опет имају пуне руке посла. Италијанске архитекте Барели и Цукали граде Театинер цркву(1663-1688) која је истовремено служила као резиденција са 70м високим звоницима. Између Театинер цркве и Резиденције гради се четврт у француском стилу са бројним палатама које дан данас красе овај део Минхена. Дворац Нимфенбург представља ремек дело овог периода. Градња је почела 1664 године а завршена тек 1820. Налази се изван центра Минхена и заправо је поклон Принца Фердинанда својој жени Марији у част рођења свог сина Макса Емануела. Прави назив овог здања је Кастело деле Нифе.1745 завршено је позориште Кувиље које представља почетак Рококоа у Немачкој. Већ тада је Минхен представљао један од највећих градова у Немачкој а 1780 броји 35.000 становника. Значајан утицај на даљи развој града било је рушење градских зидина 1791 чиме се Минхен шири на околна места.Већ тада Карлстор добија свој други назив Штахус. Порекло овог имена није разјашњено али се претпоставља да су две приче кумовале називу: власник једне кафане у близини Карлстора се звао Еустахије или да је постојала кафана код Штахелгартена што у преводу значи код самострела-Штахел.1791 почињу и радови на енглеском парку у центру града. Овај јавни парк представља један од највећих своје врсту на целом свету(5km*1km), у склопу ког се налази Кинеска Кула и Моноптерос.

Највећи утицај на архитектуру града без сумње је оставио Лудвиг Први који је проширио град и изградио монументалне грађевине на улици под његовим именом, под вођством архитекте Леа фон Кленцеа: 1. Зграда Министартсва Финансије 1816-1821 која је идентична као 2. Зграда Министартсва Баварске 1826-1828 са концертном салом 34mx22m 3. Велики Базар 1824-1826 у коме се налази један од најстаријих Кафеа 4. Ратно Министарство 1827-1830 5. Стара Пинакотека 1826-1836 највећи музеј са укупном дужином од 137m Лео fон Келнце такође гради Краљевски трг са Глиптотеком(1816-1830) и Пропилејима(1846-1862) и Национално позориште(1811-1818) са 2100 седишта.

Генијални Архитекта Фридрих фон Гертнер гради такође на Лудвиговој улици следеће зграде:

1. Тријумфална капија 1843-1852 по угледу на Константинов славолук у Риму 2. Лудвигова црква 1829-1844 једна од најлепших цркава у Минхену 3. Баварска Библиотека 1832-1843 копија Ермитажа у Лењинграду и највећа зграда 4. Универзитетска зграда 1833-1837 поклон Лудвига грађанима Минхена 5. Војничка Хала 1841-1844 са спомеником богу Одеону

Један од највећих архитектонских подухвата тог доба представља изградња Максимилијанове улице(1853-1865) са Хотелом Четири годишња доба, Скупштином Доње Баварске и Максимилијанеумом који представља скупштину Баварске и реплику Пантенона у Атини.

Крајем 19. и почетком 20. века граде се једне од највећих и најлепших зграда у Минхену.

1. Градска Пивница 1896-1897 први пут јавно точење пива 2. Војни Музеј 1900-1905 са 32m високом куполом 3. Баварска Хипотекарна-кредитна банка 1895-1896 најзначајнија барокна зграда 4. Агустинска Пивница 1897-1898 са 2000 места највећи ресторан у Минхену 5. Палата правде 1891-1898 новобарокна зграда са лифтовима и климатизацијом 6. Зграда Уметника 1892-1900 у стилу немачке ренесансе 7. Баварска Берза 1896-1898 8. Анђео Мира 1895 који је опточен златом и пруж предива поглед на Минхен 9. Немачки Музеј чија изградња је трајала скоро 90 година 1906-1982 10. Мостови на Изару 1899-1905 налик на мостове у Фиренци укупно 8

Након првог и Другог светског рата у коме је Минхен срушен до темеља почиње период рестаурције и реконструкције Минхена. Убрзо након 2.светског рата 1950 године Градска Скупштина доноси одлуку да се све зграде које су срушене у бомбардовању поново изграде у свом стилу. Тако Минхен постепено постаје реплика старог Минхена а радови на срушеним зградама се завршавају тек крајем 20. века. Када се Минхен кандидовао као место одржавања летњих Олимпијских игара почела је велика изградња и Минхен почиње да гради у новијим стиловима али ван центра града тако да данас постоји својеврсни контраст у Минхену. Улица Сунца која се налази на месту срушених зидина налик на Париз или Барселону, представља границу између старог и новог Минхена. За потребе Олимпијских игара проширену су Минхенски Аеродром и Железничка станица и изграђена Сајам.

Градови у Немачкој

Gourt Home::Gourt :: Минхен

Кратка историја

Географски положај

Становништво

Архитектура града и Културно Историјски споменици