Константин XI Палеолог Драгаш

dragas_konst.jpgским бедемима у освит 29. маја 1453.]]

„Предаја града није нити моје лично право нити право било ког појединца која у њему живи,јер је наша заједничка одлука да погинемо сви заједно,а не да спасемо свој живот.“

(Одговор Константина Драгаша Мехмету II)

Константин XI Палеолог (понекад означен и као Константин XII или Константин XIII), познат као Константин Драгаш (грчки: Κωνσταντίνος ΧΙ Δραγάσης Παλαιολόγος), (9. фебруар 1404. - 29. мај 1453.) био је последњи владар Византијског царства од 1449. године до смрти.

Живот

Рођен је у Цариграду, као осмо дете (од десеторо), Манојла II и Јелене Драгаш (ћерке Константина Драгаша (Дејановића)), у ком је провео детињство. Константин је волео да га знају по презимену његове мајке.

Константин 1443. постаје деспот Мореје (Пелопонез) са седиштем у Мистри (тврђава на брду изнад Спарте). Исте године напао је Ахајску кнежевину и без муке освојио Тебу и Атину, натеравши их да му плаћају данак, међутим врло брзо су га одатле протерали Турци.

Женио се два пута:

Први пут 01. јула, 1428. Мадленом Токо, нећаком италијанског владара Епира, која умире новембра наредне године.
Други пут Катарином Гатилузио, ћерком ђеновљанског господара Лезбоса која умире 1442.

Остаје нејасно да ли је имао деце, јер неки извори наводе да је имао ћерку Магдалену, док други тврде да уопште није имао деце.

Смрт његовог брата цара Јована VIII Палеолога (грчки: Ιωάννης VIII Παλαιολόγος) отвара спор око престола између Константина и његовог брата Деметриоса (грчки: Δημήτριος), који на њихов захтев решава турски султан Мурат II. Он "пресуђује" у Константинову корист и он се крунише у Мистри 06. јануара 1449. Покушао је да се ожени удовицом Мурата II, иначе његовом даљом рођаком, али није успео. Нови султан Мехмет II, почео је да отворено износи своје претензије ка Цариграду. Константин је био у безизлазној ситуацији окружен Турцима, и морао је да тражи помоћ од запада. Међутим запад је од њега тражио исто што и од његових претходника - црквену унију са папом на челу. Након фирентинског сабора 1452. он објављује унију, али је одбацују апсолутно сви слојеви византијског друштва, а овај потез га удаљује војног заповеднника надвојводе (грчки: Μέγας Δούκας) Луке Нотараса (грчки: Λουκάς Νοταράς).

Турски султан Мехмет II, му је понудио пред почетак опсаде Цариграда да се повуче у Мистру и независно управља Морејом, ако му преда град. Константин је то одбио, одлучивши да се бори, макар га то стајало живота, за Царство. Приликом коначног напада, јуначки гине у покушају да заустави продор јаничара у град 29. маја.

Када су Турци већ почели да надиру у град, Константин одбацује све знаке царског достојанства и креће у последњии јуриш праћен:

Нико од њих седморице више није виђен нити се зна где почива због чега се сматра да је Константин покопан у масовној гробници. Постоји легенда да ће се он једног дана вратити и ослободити град, тако да су многи турски султани држали зазидану Романову капију код које је погинуо и кроз коју се сматра да ће он, ослобађајући град, ући.

Византијски цареви | Палеолози | Рођени 1404. | Умрли 1453.

Gourt Home::Gourt :: Константин XI Палеолог Драгаш

Живот