Porfirogenit.jpg Константин VII Порфирогенит (грчки:Κωνσταντίνος Ζ΄ Πορφυρογέννητος) (17/18. мај 905. - 9. новембар 959). Византијски цар (913-959) и историчар.

Византијски цар Константин VII Порфирогенит је рођен у Цариграду. као једини син цара Лава VI Мудрог из његовог односа са Зојом Корбонопсином. До своје 10. године стајао је под регенством патријарха Николе Мистика, своје мајке и Романа Лакапина. Владао је самостално од 954. године до своје смрти 959. године.

Његова владавина је са политичког аспекта безначајна, али зато његова научно литерарна делатност заузима једно од најистакнутијих места и у византиској културној историји. Константин је имао смисла и љубави за науку и уметност. Цар је око себе окупио групу способних и образованих сарадника који су му помагали на спремању материјала, а суделовали су и у писању, тако је тешко одвојити шта је писао сам цар а шта сарадници. Карактер дела овог круга је компликован али баш у томе је њихова вредност јер доносе вести старијих изгубљених извора. byz_porf_zlat.jpg и Роман II на византијском златнику (945 - 959)]] Константинова дела су богата информацијама. Најзначајније његово дело је „De administrando imperio“ (О управљању државом) које има дидактички карактер и намењен је царевом сину, каснијем цару Роману II. У том делу, Константин Порфирогенит даје податке о земљама и народима са којима је Византија долазила у додир, међу њима и Словенима. Дело је нарочито значајно за проучавање историје српског народа, јер Порфирогенит пише о доласку Срба на Балкан у 7. веку наше ере.

Дело му је настало 948-952. године. Још раније од овог Константиновог дела настало је његово дело „De thematibus“ (О темама)који је написао око 934. Тај спис описује византијске управне јединице-теме у Константиново време, али дело се више односи на стање у 5. и 6. веку. Треће, уједно и најопширније дело цара-писца носи назив „De ceremonius aulae Bizantinae“ (О церемонијама византијског двора). Оно је настало после 952. године и доноси опис византијских обреда на дворовима и византијским церемонијама.

Последње историјско дело цара Константина Порфирогенита је била биографија његовог деде, Василија I Македонца, једног од најмоћнијих византијских царева у 9. веку.

Византијски цареви | Византијски историчари | Рођени 905. | Умрли 959.

Константин VII Порфирогенет | Konstantin VII. Porfyrogennetos | Konstantin VII. | Κωνσταντίνος Ζ' | Constantine VII | Konstantino la 7-a (Bizancio) | Constantino VII | Konstantinos VII | Constantin VII Porphyrogénète | Konstantin VII. Porfirogenet | VII. Konstantin | Costantino VII di Bisanzio | コンスタンティノス7世 | Constantijn VII van Byzantium | Konstantyn VII Porfirogeneta | Константин VII Багрянородный | Konstantin VII Porfyrogennetos | Констянтин VII Багрянородний