Клостридије су грам позитивне, штапићасте бактерије величине 3-8 μm. Спадају у облигатне анаеробне бактерије, које у неповољним условима могу да граде споре. Животна средина клостридија је земљиште и цревни систем човека и животиња. Највећим делом ове бактерије су безопасни сапрофити, међутом извесне врсте могу да под одређаним условима доведу до врло тешких обољења као што су гасна гангрена, тетанус, ботулизам и псеудомембранозни колитис.

Врсте клостридија

Највећи број клостридија је безопасан за човека,тако да ће овде ће бити набројане само најзначајније и најопасније врсте:

• , главни изазивач гасне гангрене
• , може изазвати гасну гангрену
• , може изазвати гасну гангрену и сепсу
• , такође један од изазивача гасне гангрене
• , токсин ове бактерије изазива тетанус
• , токсин ове бактерије је најјачи познати отров и изазива ботулизам
• , изазива псеудомембранозни колитис.

Клостридије које изазивају гасну гангрену и анаеробни целулитис

Главни изазивач гасне гангрене и анаеробног целулитиса је , а могу их изазвати још и , , . Ове бактерије луче токсине које разлажу и убијају разне ћелије организма. Поред токсина олобађају и више ензима колагеназе, протеиназе, ДНКазе, хијулоронидазе итд. којим тазлажу разне структуре ткива (нпр. екстрацелуларни матрикс, мембране, колагена влакна итд.), чиме се олакшава ширење и даљи продор ових бактерија у ткиво, а као последица разлагања ових ткива ослобађају се разни гасови.

Патогенеза

Клостридије су широко распрострањене у спољашњој средини, тако да у случају отворених повреда лако контаминирају рану, заједно са другим бактеријама. Сама контаминација ране овим бактеријама на значи и настанак гасне гангрене. До инфекције долази када постоје повољни услови за развој и размножавање ових бактерија. Клостридије су анаеробне бактерије и погодује им недостатак кисеоника (нпр. у ратним ранама од метака које су дубоке и уске), када се могу размножавати и производити токсине. Могу изазвати:

• анаеробни целулитис, када инфекција остаје ограничена на простор фасција (омотачи нпр. омотачи мичића, тетива итд.), без захватања мишићног ткива. Токсинемија (присуство токсина у крви) није присутна.
• гасну гангрену, када се инфекција шири и на мишића ткива и изазива њихово уништавање уз присуство токсина у крви. Услед уништавања ткива ослобађа се гас, па се код палпације ране може чути карактеристично пуцкетање услед ослобађања гасова.

Клостридијум тетани (клостридија тетануса)

Клостридија тетануса производи токсин тетаноспазмин који блокира ослобађање инхибиторних неуротрансмитера у предњим роговима кичмене мождине, што доводи до повишеног тонуса мишића и појаве грчева.

Клостридијум ботулинум (клостридија ботулизма)

Токсин бактерије је најјачи познати отров, 0.1 μg може убити човека. Постоји виче типова овог токсина (А-Г), где типови А,Б и Е изазивају интоксикацију код људи. Токсин је металопротеаза, која разлаже протеине који учествују у процесу ослобађања неких неуротрансмитера на моторним неуронима. Као последица се јављају парезе појединих мишића.

Ботулизам

Ботулизам је интоксикација токсином бактерије . Најчешће настаје услед конзумирања покварених намерница, посбно конзерви, где услед анаеробних услова ове бактерије производе овај токсин. Отров се реапсорбује у гастроинтестиналоном тракту и путем крви доспева до нервних ћелија где остварује дејство. Након сати или дана јављају се симптоми интоксикације: оболели види дупло, проблеми са гутањем, говором, опстипација, слузокожа (нпр. усне дупље) је сува. Смртност је значајна, ако се на време не открије и најчешње је изазвана парализом респираторних мишића. Постоји још и ботулизам рана, услед размножавања ове бактерије у рани. У терапији се примењује антитоксин.

Клостридијум дифициле

Клостридијум дифициле је узрочник псеудомембранозног колитиса. Ова бактерија може се наћи код 1-4% одраслих у цревима, као нормалан део цревне флоре. Код деце испод 1 годинесе присутна је у чак 30-50%, такође као део цревне флоре. То је једина клостридија од горе наведених која не поседује трепље, па је непокретна.

Патогенитет

Уколико услед примене неких антибиотика дође до уништавања неких бактерија које су део цревне флоре, долази до поремећаја равнотеже између бактерија црева. Услед изумирања неких бактерија црева ослобађа се простор за размножавање других бактерија попут , које су отпорне на дати антибиотик. Ова бактерија производи токсине који уништавају епителне ћелије црева, услед чега настаје псеудомембранозни колитис. Симптоми су повишена температура, дијареја, грчеви у стомаку, јављају се беличасте наслаге на површини црева итд.

Види још

• Тетанус
• Гангрена
• Ботулизам
• Псеудомембранозни колитис

Литература

• H. Renz-Polster; S. Krauzig; J. Braun: Basislehrbush Innere Medizin Urban & Fischer ISBN 3-437-41052-0
• Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz Medizinische Mikrobiologie Thieme ISBN 3-13-444810-6

Бактерије | Инфективне болести

Clostridien | Clostridium | Clostridium | Clostridium | Clostridium | Clostridium | クロストリジウム属 | Clostridium | Clostridium