Интелигенција, (лат.)

1. способност увиђања односа значајних у некој области, ситуацији итд, a тиме и способност брзог и успешног решавања проблема; комплексна способност, у којој се може разликовати низ фактора (вербални, нумерички, памћења, резоновања итд); испитује се помоћу тестова;
2. општи назив за припаднике једне (неоформљене) друштвене заједнице којима је умни рад професија. Постоји у свим друштвеним формацијама, откад и подела рада на умни (интелектуални) и физички (мануелни).

Много је лакше проценити интелигенцију него рећи шта је то, у ствари. Психолози су одувек различито дефинисали ово својство људи, иако га у малој мери имају сви сисари. Тако је још почетком 20. века Чарлс Спирмен тврдио да је интелегенција способност решавања општих и специфичних проблема. Негде 1938. године, Луј Тарсон навео је девет основних менталних способности укључујући памћење, расуђивање, брзо баратање бројевима и речима, брзину опажања и распознавања као и способност виђења објекта у простору. Међутим, упркос свим разликама многи психолози се слажу да је кључни садржај интелегенције способност стварања и коришћења симбола, те конструкција менталних модела спољашњег света. Интелигенција као активност користи мозак у целини али и рецепторе на удаљеним местима од мозга.

Данас се много говори о гену интелегенције који је наводно смештен на хромозому 6. Тврди се да овај хромозом на свом дужем краку поседује секвенцију која је неупоредиво дужа у деце са коефициентом интелигенције од 160, него у осталих. Та секвенција се налази у средишту гена названог ИГФ2Р. Ген за интелигенцију је недоказана хипотеза.

Психологија | Наука | Речник страних речи | Друштво

Intelligence | Inteligencia (desambiguación) | Intelligenza | Inteligencja