Душник

Душник () је цеваст орган, који припада доњим дисајним путевима. Надовезује се на доњи део (прстенасту хрскавицу) гркљана, а завршава се душничком рачвом () којом је подељен на леви и десни примарни бронх (главне душнице).

Изглед

Gray961.png Укупна дужина душника је 11-12 cm, док му пречник износи 12-17 mm. Дуник се надовезује на прстенасту хрскавицу () гркљана, а завршава рашвом дучника, којом је подељен на леви и десни бронх (душницу).

Душник је покретан орган и код гутања, говора и дисања покреће се у вертикалном и хоризонталном правцу заједно са гркљаном. Југуларним усеком грудне кост подељен је на вратни и грудни део. У свом току је усмерен косо према позади и доле, тако да се у вратном делу налази близу површине коже и у средњој равни (што га чини доступним разним интервенцијама-трахеотомија), док грудни део лежи дубље,нешто удесно и прекривен је великим крвним судовим грудног коша.

Душник има облик цеви, која је у сагиталном пресеку нешто спљоштена. Задња страна му је грађена од мишићног и везивног ткива, заравњена је и мека. Предња и бочне стране су испупчене, чврсте и ребрасте површине, услед прстенова од хрскавице. Унутра је душник облошен слузокожом, чија је површина такође ребраста.

Завршни део душника зове се рачва душника. Састоји се од два отвора са леве и десне стране на које се наствљају леви и десни примарни бронх. Између отвора је гребен (). Душничи гребен је изграђен од слузокоже, полумесечастог је облика, конкавном страном окренутом на горе и постављен сагитално.

Грађа душника

Зид душника се састоји из 3 слоја: спољашњег, средњег и унутршњег.

Спољашњи слој душника () је везивно ткиво, које лабаво повезује душник са осталим органима, тако да му омогућава покретљивост.
Срењи или хрскавичаво-мишићно-везивни слој () је изграђен из мишића, хрскавице и везивног ткива.

Хрскавица душника је полумесечастог облика, отворена са задње стране. Постоји око 15-20 оваквих хрсаквица, које су међусобно повезане везивно-еластичним ткивом и душничким мишићем. Висина им се креће од 2-6 mm (горње су мање од доњих), а растојање између две хрскавице је 2-3 mm. Прва хрскавица душника је спојена са прстенастом хрскавицом гркљана душничкопрстенастом везом (). Последња хрскавица поседује један кукасти наставак који гради скелет гребена душника. Душнички мишић () налази се са задње стране дучника и припада глатким мишићима. Својом контракцијом овај мишић регулише ширину душника, односнао проток ваздуха кроз овај орган.

Унутрашњи слој душника је грађен од респираторне слузокоже (). Ова слузокожа се састоји од цилиндричних ћелија са трепљама и бројних мукозним жлездама душника.

Односи душника

Вратни део налази се у предњем делу врата. Испред овог дела налази се његов омотач (фасција-), потхиоидни мишићи (мишићи који се налазе испод језичне кости) и штитна жлезда. Позади се налази вратни део једњака. Са страна пролазе велики крвни судови врата и живац вагус.

Грудни део душника смештен је дубље у грудном кошу. Позади њега налази се једњак. Предња страна душника додирује велике крвне судове грудног коша. Испред завршне рачве душника налази се лук аорте, који належе на душник, потискује га удесно и оставља свој отисак на њему. На предњој страни душника нешто удесно налази се горња шупља вена и брахиоцефалично артеријско стабло. Бочне стране душника су у контакту са плућном марамицом. Дуж десне стране силази десни живац вагус. Лева страна је у контакту са левом поткључном аретријом. На овој страни у жлебу измњђу душника и једњака пролази леви повратни гркљански живац (јез-лат|nervus laringeus recurrens sinsiter) (грана вагуса).

Крвни судови и живци душника

Душник снабдевају крвљу више малих артерија које су гране околних већих аретерија. За вратни и горњи грудни део душника задужене су артерије које се издвајају из доње штитне () и унутрашње грудне артерије (). Доњи део снабдевају бронхијалне гране () грудне аорте, које посебно у области рачве душника граде густу мрежу.

Вене душника се уливају у доњу штитну ,унутрашњу грудну вену, вену азигос...
Живац вагус са својим гранама као нпр. повратни гркљански живац инервише парасимпатички душник, док симпатичка инервација потиче из доњег вратног и горњег грудног ганглиона. Под дејстом симпатикуса долази до опуштања мишића и проширења душника (бронходилатација), док парасимпатикус сужава овај орган (бронхоконстрикција).

Поремећаји

Види још

Литература

Др Драгослав Богдановић Анатомија грудног коша Савремена администрација

Респираторни систем | Људски органи