Водоземци (Amphibia) су први становници копна међу кичмењацима и истовремено њихови еволутивно најнижи представници. Као резултата прилагођавања на сувоземни начин живота највеће промене претрпели су њихов респираторни и крвни систем. У развићу су ипак везани за воду – оплођење је спољашње и јаја и ларве се развијају у води. Одрасле јединке се крећу помоћу два пара ногу са прстима. Дишу преко влажне коже и плућа, а ларве и неки одрасли облици дишу шкргама. Црево се завршава клоаком. Срце се састоји из две преткоморе и једне коморе. Имају мали и велики крвоток. Кроз њихово срце протиче мешовита крв. Развили су се од шакоперки, групе изумрлих риба. Најстарији познати водоземци су изумрли стегоцефали.

Подела водоземаца

Класа водоземаца подељена је на три реда:

1. безноги водоземци (гимнофиони) или Apoda - најпознатији представник је цецилија (тропски, црволики водоземац);тело им је покривено коштаним плочицама по чему се разликују од свих осталих водоземаца;

2. репати водоземци или Urodela– имају реп током читавог живота; представници: даждевњак, мрмољак, човечија рибица; човечија рибица је неотеничан облик (неотенија – појава стицања полне зрелости на ларвеном ступњу);

3. безрепи водоземци (жабе) или Anura– у одраслом стадијуму без репа; развиће путем метаморфозе, ларва пуноглавац; представници: зелена жаба, крастава жаба, гаталинка.

животиње | Кичмењаци

Amphibian | Земноводни | Amfibi | Obojživelníci | Padde | Amphibien | Amphibia | Amfibioj | Amphibia | 양서류 | Amphibia | דו חיים | Varliagyviai | Amfibieë | Amfibia | Amfibieën | Amphibia | 両生類 | Amfibier | Płazy | Amphibia | Земноводные | Amphibian | Dvoživke | Sammakkoeläimet | Groddjur | Земноводні | 两栖动物