Flag of Albania.svg Албанци су индоевропски народ који претежно живи у Албанији где чини око 95% становништва.
Албанаца укупно има око 6.585.000, од тога у Албанији 3.955.000, у Србији 1.750.000, а у Македонији 473.000. У Србији Албанци претежно живе у аутономној покрајини Косово и Метохија, где тренутно, према процени УНМИК-а, чине око 88% становништва.
Преци данашњих Албанаца помињу се још у другом веку нове ере, на територији данашње средње Албаније, као илирско племе Албанои, које је имало свој град Албанополис. Према једној од теорија, сматра се да су се Албанци доселили на Балкан са Кавказа после Грчко-Персијских ратова у петом веку пре нове ере. У античко доба, на Кавказу је постојала држава Албанија, у којој се такође налазио град Албанополис, а становници ове државе били су кавкаски народ, сродан данашњим народима Републике Дагестан у Русији. Према овој теорији, Албанци су се вероватно доселили са Кавказа на Балкан, где су се помешали са домородачким становништвом, односно, са Илирима. Постоји такође и теорија да су Албанци потомци Трачана.
Када је цар Душан ратовао у Епиру и Тесалији 1348, њему су Албанци чинили многе услуге, сачињавали део његове војске и он их је ради тога награђивао и помагао њихову емиграцију у Епир.
Крајем 15 века цела Албанија је била у рукама Турака. Добар део албанског становништва је примио ислам, нарочито у средњој Албанији; и као привилегован елемент ширио се на рачун хришћана.
Ширење Албанаца на Косово наступа после Велике сеобе Срба у Аустрију (1690. године), наставља се и после ратова у 18 веку и сеобе Срба из 1739. године. Албанци тада почињу доминирати на целом Косову, и даље све до Куршумлије, а према северу до саме Рашке. Албанци су имали нарочито честе борбе са Црногорцима. Читав 18 и 19 век пун је узајамне борбе и мегдана. Као веома огорчене спомињу се борбе са Бушатлијама.
Према Турцима албанска племена нису имала много поверења, не желећи никад да им допусте да се мешају у њихове унутрашње ствари и да кваре њихову патријархалну племенску организацију и традиције. Кад год су Турци покушали, да их подведу под опште уредбе целе царевине, нарочито са реформама, увек су наилазили на љут и крвав отпор. Нарочито су учестале те борбе од доласка младотурског режима, од 1908 до 1912.
Албанци су 1912 добили своју државу Албанију.
Иако данас Албанци себе називају Шћиптарима (синови орлова), а своју земљу Шћиприја (земља орлова), ово име производ је веровања и социјалне свести . Прави назив повезује се са глаголом (shqipoj)што значи разумети.Шћиптар је онај који говори, разуме.
Британски историчар Харолд Темперлеј (Harold William Vazelle Temperley) је истакао да су "исламизирани Срби, познати под именом Арнаути, најогорченији непријатељи Срба" ("the Mussulmanised Serbs known as Arnauts are the bitteres foes of the Serb").
Арнаут је један од назива за Албанце. Реч је турског порекла.
Албански језик представља посебан огранак индоевропске породице језика.
Албанци су претежно исламске вероисповести, али има их такође православних и католика.
Народи | Албанија | Етничке групе Србије | Етничке групе Косова | Етничке групе Црне Горе | Албанци
Албанци | Albanci | Albánci | Албансем | Albaniaid | Albaner | Albanians | Albaanlased | Albaanit | Albanci | アルバニア人 | Albāņi | Albanezen | Albanere | Albańczycy | Албанцы | Albanci | Shqiptarët | Albaner | Arnavutlar