| Цивилно знаме | |
|---|---|
| Државно знаме | |
| Статистика | |
| Главен град: | Шверин |
| Површина: | 23,170 km² |
| Жители: | 1,790,000 (2001) |
| Густина на насел.: | 77 луѓе/km² |
| Веб-сајт: | http://www.m-v.de/ |
| ISO 3166-2: | DE-MV | Политика |
| Премиер: | Хералд Рингштроф (СДП) |
| Владеачка партија: | СДП/ПДС коалиција |
| Мапа | |
Покраината зафаќа површина од 23,170 km², но има само 1.7 милиони жители, како резултат на што оваа држава спаѓа меѓу оние со најниска густина на населението. Плажите на Балтичкото Море и островите, како и многуте езера во внатрешноста, привлекуваат многу туристи секоја година. Постојат два универзитети и неколку факултети за применети науки.
Најголеми градови се Рошток, Шверин, Нојбранденбург, Штралсунд, Визмар и Грајфсвалд. Сите имаат помалку од 200,000 жители.
Старата Померанија (Pommern), која се состои од градот Шќеќин (Штетин, односно Stettin) и земјата источно од реката Одра (Hinterpommern), сега е дел од Полска. Западна Померанија (Vorpommern) била под шведска контрола од Вестфалскиот Мир во 1648 година до анексијата со Прусија во 1720 и 1815.
Мекленбург, на запад од Западна Померанија, постанал војводство во 1348, но бил поделен од XVII-от век до 1934. Државите Мекленбург-Шверин и Мекленбург-Стрелиц постанале војводства во 1815, но била воспоставена републиканска влада во 1918. Тие биле кратко споени со Западна Померанија во 1947–1952 година и се дел од денешната држава од германската реунификација во 1990. Помеѓу 1952 и 1990, Мекленбург-Западна Померанија била разделена на три области (Bezirke): Oбласт Рошток, Област Шверин и Област Нојбранденбург, именувани по главните градови. Овие градови биле под раководство на централистичката влада на ДРГ.
Шеста по големина по површина, но само тринаесетта по население меѓу шеснаесетте германски држави, Мекленбург-Западна Померанија се граничи со Балтичкото Море на север, Шлезвиг-Холштајн на запад, Долна Саксонија на југоисток, Бранденбург на југ и со Полска на исток. Нејзиното административно седиште е Шверин, но балтичкото пристаниште Рошток е двојно понаселено. Брегот на Балтичкото Море содржи неколку острови, меѓу кои и најголемиот германски остров Руген, потоа Хиденсее, Узедом и Поел.
Мекленбург-Западна Померанија е поделена на дванаесет Kreise (области):
Исто така, постојат и шест независни градови кои не припаѓаат на ниту една област:
На декември 2003 година, беше започната втората административна реформа, која ќе ја организира сојузната држава во пет области до 2008. Додатно на поголемата територија, областите ќе добијат и некои одговорности од централната влада. Епилогот на новите области не е довршен сеуште.
Mecklenburg-Vorpommern | ميكلينبورغ-فوربومرن | Мекленбург-Предна Померания | Mecklemburg-Pomerània Occidental | Meklenbursko-Přední Pomořansko | Mecklenburg-Vorpommern | Mecklenburg-Vorpommern | Mecklenburg-Western Pomerania | Mecklenburg-Vorpommern | Mecklemburgo-Pomerania Occidental | Meklenburgo-Antaŭpomerio | مکلنبورگ-فورپومرن | Mecklembourg-Poméranie occidentale | 메클렌부르크포어포메른 주 | Mecklenburg-Zapadno Pomorje | Mecklenburg-Vorpommern | Meclenburgo-Pomerania Occidentale | מקלנבורג-מערב פומרניה | Mecklenburg-Vorpommern | მეკლენბურგ-წინა პომერანია | Meklenbùrskô-Przédné Pòmrë | Megalopolis-Pomerania Citerior | Meklenburga-Priekšpomerānija | Meklenburgas-Pomeranija | Mecklenburg-Előpomeránia | Mecklenburg-Voor-Pommeren | Mekelnborg-Vörpommern | メクレンブルク=フォアポンメルン州 | Mecklenburg-Vorpommern | Meklemburgia-Pomorze Przednie | Mecklemburgo-Pomerânia Ocidental | Mecklenburg-Pomerania Inferioară | Мекленбург-Передняя Померания | Mecklenburg-Zapadna Pomeranija | Mecklenburg-Western Pomerania | Mecklenburg-Vorpommern | Mecklenburg-Vorpommern | Mecklenburg-Vorpommern | Мекленбурґ – Західна Померанія | 梅克伦堡-前波莫瑞
This article is licensed under the GNU Free Documentation License.
It uses material from the
"Мекленбург-Западна Померанија".
Home Page • arts • business • computers • games • health • hospitals • home • kids & teens • news • physicians • recreation• reference • regional • science • shopping • society • sports • world